INTERVJU – Stefan Dodić: Nije bilo vreme za Vojvodinu, imam veliku želju da zaigram u Srbiji
Vreme čitanja: 7min | sre. 16.08.23. | 08:11
„Izabrao sam Celje, procenio sam da je za moju karijeru sada bolje da sam tu. Igram Liga šampiona, to je bio veliki izazov, ali jednog dana...“, rekao je srpski reprezentativac u intervjuu za Mozzart Sport
(od izveštača Mozzart Sporta iz Doboja)
Srpski rukomet ima budućnost. Jedan od onih koji bi trebalo da nosi reprezentaciju u narednoj deceniji je vunderkind iz Vranja Stefan Dodić. Kao klinac o njemu su se pisale bajke. Tek je napunio 20 godina, a iza sebe ima već veliko iskustvo, prošao je sito i rešeto. Kao golobradi dečkić osetio je barut Lige šampiona u dresu skopskog Metalurga sa samo 15 godina.
Izabrane vesti
Karijera mu ide uzlaznom putanjom. Na Evropskom juniorskom prvenstvu u Portugaliji prošle godine vodio je Srbiju do bronzane medalje, prve za naš rukomet u mlađim kategorijama od samostalnosti. Izabran je za MVP šampionata.
Toni Đerona ga je bacio u vatru već na startu svog mandata na klupi Orlova. Debitovao je za seniorski tim u januaru 2021. godine protiv svetske supersile Francuske u Zrenjaninu. U finišu je dao važan gol u senzacionalnom trijumfu nad Galskim petlovima u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Zimus je debitovao na velikom takimičenju u seniorskoj konkurenciji na Svetskom prvenstvu u Katovicama i najavio da Srbija ima modernog srednjeg beka, predvodnika novog talasa koji bi nekada trofejni sport mogao da vrati na staze stare slave.
Već ima titule šampiona Makedonije sa Vardarom prošle i ove sa Zagrebom u Hrvatskoj. Ovog leta je stigao u još jednog bivšeg šampiona Evrope, Celje. Naredne dve godine brusiće ga srpski stručnjak Alem Toskić koji je treću sezonu na klupi tima iz dvorana Zlatorog.
Nije tajna da je Dodić bio na meti srpskog šampiona Vojvodine, velika želja ambiciozne uprave Novosađana. U intervju za Mozzart Sport, mladi organizator igre govorio je o tome zašto je izabrao Celje pre Zagreba i Vojvodine, o dosadašnjoj karijeri, planovima za budućnost...
„Pričao sam Vujinom, tačno je da sam imao ponudu srpskog šampiona. Vojvodina ima dobru priču, odličnu ekipu. Mislim da ima šansu da prođe u narednu fazu Lige Evrope. Vidi se da se dobro radi, da klub raste. Izabrao sam Celje, procenio sam da je za moju karijeru sada bolje da sam tu. Igram Liga šampiona, to je bio veliki izazov, ali jednog dana... Ako bude bilo prilike, najviše bih voleo da zaigram u Srbiji“, rekao je Dodić na početku razgovora za naš portal.
Izbor urednika
Kakvi su prvi utisci o novom klubu?
„Prijatno sam se iznenadio i atmosferom i organizacijom kluba. Odluka da dođem u Celje je ta što je što je to mlada ekipa. Imam mnogo prostora za razvoj. Osvojio sam titule u Makedoniji i Hrvatskoj, sada mi je to cilj i u Sloveniji. Trofeji su motiv svakog sportiste, guraju te, nose“.
ZAGREB NAJBOLJA SEZONA U KARIJERI, KJELCE NA ČEKANJU, ŽELIM DA IGRAM
Period u Zagrebu je bio odličan, dupla kruna je osvojena u Hrvatskoj. Malo je falio da se prođe grupna faza Lige šampiona. Da li je to bila najbolja sezona u karijeri?
„Igrao sam konstantno, zadovoljan sam, mada, naravno, uvek može bolje. Najvažnije da sam ostao zdrav u većem delu sezone. Mala povreda na kraju je uticala da ne odem na Svetsko juniorsko prvenstvo“.
O kakvoj se povredi radi?
„Imam hronično upaljenje patelarnog ligamenta kolena. Pokušavam da saniram, da se što pre zaleči, da mogu normalno da igram. Nije potrebna operacija. To ustvari i nije povreda, to je stanje. Verujem da ću da saniram ubrzo, da će terapije da daju rezultate. Uglavnom posle utakmice osećam bol, stvara mi probleme“.
Potpisali ste pre dve sezone četvorogodišnji ugovor sa dvostrukim uzastopnim vicešampionom Evrope, Kjelceom, ali nikada niste zaigrali za četu Talanta Dujšebajeva. Da li može da se kaže da je to samo fiktivni ugovor koji imate s poljskim gigantom?
„Dok je bio Bertas Servas na čelu kluba, dogovorio sam s njim da je bilo najbolje da me puste da igram, da nađem sredinu gde ću da dobijem šansu. Ovde u Celju imam svoju ulogu, srećan sam. Voleo bih da nekada odigram za Kjelce, ali u ovom trenutku je sadašnji klub mnogo bolja opcija za mene. Tu sam dve godine vezan ugovorom. Celje me plaća, Kjelce nema nikakve obaveze prema meni“.
Šta ste razgovarali sa trenerom Toskićem, šta očekuje od vas naredne sezone?
„Još uvek je početak, svako traži svoje mesto na pripremama. Pričao sa sa Alemom, predočio mi je šta se od mene očekuje. Igramo brz rukomet što mi se sviđa. Celje taj sistem dugo forsira. Mladi smo i mislim da imamo mnogo toga da pokažemo naredne sezone“.
Celje je na papiru autsajder u Ligi šampiona. Može li da prođe među prvih šest, što nije uspeo prošle sezone, i izbori narednu faze elitnog klupskog takmičenja ma Starom kontinentu?
„Nadam se da možemo da prođem prvu rundu, ali da ne letimo, idemo korak po korak. Ako nam se ukaže prilika, možemo svakog da iznenadimo. Sa Zagrebom su nas prošle sezone mnogo otpisali, a mi smo dobili jedan Vesprem i bili blizu naredne runde“.
Da li ste imali ponudu da ostanete u Zagrebu?
„Da. Pričao sam sa ljudima u klubu. Odlučio sam da dođem u Celje, to je dobra, zdrava sredina. Procenio sam da će mi više odgovarati rukomet kakav se igra u mom sadašnjem klubu. I devojka je potpisala za Celje, pa će biti lakše kada je ona tu“.
Mnogi kažu da je Stefan Dodić bio na Svetskom juniorskom prvenstvu u Grčkoj i Nemačkoj da bismo se možda borili i za zlato?
„Ostaje žal što nisam pomogao saigračima. To se nikada ne zna da li bismo bili bolji da sam igrao. Ne može od jednog igrača da zavisi. Mislim da su momci napravili veliki uspeh. Srbija je prvi put igrala polufinale Svetskog prvenstva. Dva vezana polufinala za našu generaciju, mnogo bitno za godine koje dolaze. Vidim veliki broj saigrača iz te selekcije i u seniorskoj. Svi pričaju o toj atmosferi koja nas krasi, koja je fenomenalna, svi dišemo kao jedan“.
Kako gledate na 11. mesto Srbije u Katovicama na Svetskom prvenstvu? Uspeh ili ne?
„Ne gledam to kao neuspeh. Mi smo se držali sa Nemačkom i Norveškom, bile su egal obe utakmice. Držali smo se zajedno i kada smo pobeđivali i kada smo gubili. Sigurno da možemo bolje i da ćemo to da pokažemo već na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj u januaru“.
GISLI KRISTJANSON NAJDOMINANTNIJI IGRAČ DANAŠNJICE JEDAN NA JEDAN
Možemo li da izborimo kvalifikacije za Olimpijske igre u Parizu naredne godine?
„Izjednačena grupa, svako svakog može da pobedi. Mađari imaju ozbiljnu ekipu, Crna Gora igra dobar rukomet, o Islandu ne treba mnogo da govorimo. Igra brzo, klasičan skandinavski stil slično Norveškoj. Teško mi je u ovom trenutku da procenim naše šanse. Ima do Nemačke mnogo, prvo da prođemo pripreme, kreće uskoro i klupska sezona. Mi se sa Tonijem držimo sistema već dve i i po godine. Verujem da će i rezultati tog rada da uskoro dođu. Imamo kvalitet za nešto više“.
Island na startu Evropskog prvenstva. Možda i najteži rival, ključna utakmica za ambicije?
„Biće to, ono što se kaže, ’na nož’. Da vidimo prvo ko će da igra. Gisli Kristjanson je povređen, Island sigurno nije isti s njim i bez njega. Radi se o najdominantnijem rukometašu današnjice u igri jedan na jedan. Teško ga je zaustaviti, ali ponavljam, da prođem prvo ovaj klupski deo sezone, pa ćemo da razmišljamo o EP".
Mnogi kažu da imamo sjajan tandem srednjih bekova. Kako se slažete sa Lazarom Kukićem?
„Ne gledamo jedan na drugog kao konkurenciju. Svi smo u reprezentaciji jer volimo da igramo za našu zemlju. Odlično sarađujemo, imamo dobar odnos".
Čuvene su priče o vašem detinjstvu, o svakodnevnim putovanjima na relaciji Vranje – Skoplje. Kako gledate na taj period?
„Na početku je bilo teško. Nisam znao da će biti ovakav put. Ja sam to pre svega voleo, nisam tada leteo u oblacima, video sebe u Kilu... Nisam imao nikakav pritisak. Nije mi bilo teško da ustanem rano, škola, pa trening u Skoplje, pa se kasno vratim kući. Metalurg je bila sjajna opcija za mene. U početku je tu bio Lino Červar. Sa 15 godina sam debitovao u Ligi šampiona. Tada sam već shvatao da moram na rukomet da gledam kao profesionalac, da su velika odricanja, odvojenost od porodice. Usledio je poziv za seniorsku reprezentaciju. Toni Đerona mi je dao šansu protiv Francuske, koja je olimpijski šampion“.
I mi pobedimo, a vi debitujete golom u finišu, kada se lomilo?
„Ta pobeda, taj gol, pamtim, urezali su mi se duboko u sećanju. To mi je ostavilo najjači utisak dosad u karijeri, ali verujem da prave stvari tek dolaze“, zaključio je Dodić u intervjuu za Mozzart Sport.